Цивилно друштво мора снажније да се укључи у процес приступања Србије Европској унији

 

На конференцији „Move.Link.Engage. – Корак ближе ка снажнијем цивилном друштву“ одржаној у Нишу, која је окупила више од 150 представника цивилног сектора републичке и локалне власти и пословне заједнице, саговорници су оценили да снажно цивилно друштво има значајну улогу у процесу приступања Србије Европској унији и да је стога неопходно да што већи број организација цивилног друштва буде укључено у израду законских и стратешких докумената, као и у креирање политике.

 

То су уједно и неки од главних закључака истраживања „Зачарани кругови – праксе, препреке и потребе организационог развоја организација цивилног друштва у Србији“, које је недавно спровела Београдска отворена школа (БОШ) у оквиру пројекта ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији. Према том истраживању, чак 67 одсто анкетираних организација, упркос бројним изазовима у свакодневном пословању, активно је укључено у унапређење приступања Србије Европској унији. Међутим, како би њихов допринос европским интеграцијама био још видљивији, потребно је да организације у што већој мери буду и део процеса доношења одлука на свим нивоима управљања, од локалног до националног.

 

Говорећи о важности оснаживања цивилног друштва за развој заједнице у оквиру приступања ЕУ, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов истакао је да је министарство на чијем се челу налази посвећено стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва, те да је партнерство државе и цивилног сектора један од кључних критеријума за чланство у ЕУ.

 

Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, истакао је да глас грађана окупљених у организацијама цивилног друштва треба да се чује снажније на свим нивоима власти и да је то један од главних циљева поменутог пројекта којим координира БОШ.

 

„Ми ћемо имати улогу донатора и партнера цивилном друштву само док Србија не уђе у ЕУ, а то је, надамо се, за неколико година. Оно што је важно до тада да урадимо јесте да ојачамо капацитете тог сектора за чланство, јер вам се тада отварају нове перспективе и нови фондови, и морате бити спремни да их искористите“, навео је он.

 

Истраживање о ком је било речи на конференцији показује да су управо финансије, уз управљање људских ресурсима, најслабија тачка рада организација у Србији. Чак 57 одсто организација се ослања на бесповратна средства јединица локалне самоуправе, а свега 17 одсто њих има дугорочнија средства која пружају сигурност за даљи организациони и програмски развој.

 

Отуда је диверзификација извора финансирања, која се, између осталог, постиже и уласком Србије у ЕУ, један од кључних приоритета за даљи развој организација цивилног друштва. Она је уједно и најбоље решење за њихов излазак из „зачараног круга“ у коме се превише људских ресурса троши на добијање недовољних средстава за финансијску одрживост и у коме компликовани административни захтеви донатора одузимају простор и време за програмске активности и било какав други вид развоја.