DA LI NAM JE POTREBAN RAZVOJ MIKROMOBILNOSTI?

Jedan od ciljeva održivog razvoja UN nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina i sa velikom angažovanošću građana. S tim u vezi, dalji razvoj društva i prepoznavanje dosadašnjih problema je dovelo do razvoja mogućeg rešenja, odnosno do razvoja mikromobilnosti.

Kako se definiše mikromobilnost?

Izveštaj Sigurna (bezbedna) mikromobilnost (Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020, p.14.) predlaže da se mikromobilnost definiše kao upotreba mikro-vozila: vozila sa masom ne većom od 350 kg  i brzinom  od 45 km/h.

Mikromobilnost uključuje upotrebu isključivo lakih vozila, kao što su bicikli, e-trotineti, e-bicikl, itd. i omogućava najefikasnije korišćenje postojeće putne infrastrukture za naše gradove, naše zdravlje i našu budućnost. Ova vozila proizvode nisku količinu izduvnih gasova i emituju veoma mali nivo buke. Takođe, predstavljaju i najbolji način prevoza na kratkim relacijama.

Više o prednostima e-trotineta pročitajte na sledećem linku.

Kao što se da primetiti mikromobilnost je termin koji se povezuje sa sve popularnijim lakim vozilima koji se danas mogu naći na gradskim ulicama širom sveta. Izveštaj ITF  predlaže i klasifikaciju prema drugim karakteristikama kao što su snaga, širina i dužina. Ove klasifikacije bi se mogle koristiti za regulisanje mikromobilnosti i u kom pravcu treba razvijati infrastrukturu.

Na slici je predložena definicija i klasifikacija mikromobilnosti iz ITF-ovog izveštaja Sigurna mikromobilnost (Izvor: Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020)

Ono što je ključno za mikromobilnost jeste da je to jedan delić fleksibilnog multi-modalnog prevoznog sistema koji ljudima pruža pristupačnije i održivije izbore mobilnosti. U kombinaciji za ostalim vidovima prevoza bi svakako dao zodovoljavajuće rezultate.

Još jedna važna stvar koju treba napomenuti kod mikromobilnosti je da beleži ubrzani rast kapitalnih investicija, više od 5,7 milijardi dolara tokom poslednje četiri godine.

Veliki problem je što Srbija nije uradila tzv. mikromobilnost na svojim putevima i ulicama, i kao po običaju kasnimo sa reagovanjem i donošenjem konkretnih mera.

S tim u vezi udruženje Sigurne staze je pokrenulo izradu brošure "Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji" za šta nam je potrebna podrška sponzora. Brošura će biti dvojezična (srpski i engleski) i objavljen kao e-book i moći će besplatno da se preuzme.

Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, e-trotineta…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.

Pored lošeg rada na mikromobilnosti u Srbiji se loše radi i na promociji urbane mobilnosti. Mobilnost je pre svega kretanje ljudi a ne samo motornih vozila. Neophodno je podržavati i stimulisati kretanje pešaka i biciklista i raditi na bezbednosnoj infrastrukturi za ovu vrstu učesnika u saobraćaju.

Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji pročitajte na sledećem linku.

Dok se u pojedinim stručnim krugovima sumnja u dugovečnost mikromobilnosti i dok se sugeriše da su e-trotineti i e-bicikli trenutni trend, porast njihovog broja na gradskim ulicama širom sveta ne može se zanemariti. U prilog tome govore i podaci jednog istraživanja koje pokazuje da će do 2024. godine, u svetu u  upotrebi biti 4,6 miliona iznajmljenih trotineta, što je skok sa 774.000 komada iz 2019. godine.

Naša brošura “Smernice za razvoj mikromobilnosti u R. Srbiji” će razmatrati mikromobilnost kao kolekciju održivih vidova transporta koji pokreće čitav niz pitanja vezanih za savremeni koncep uređenja gradova. I namenjena je široj javnosti te je stoga osnovni cilj da na jednostavan i razumljiv način predstavi okolnosti u kojima funkcioniše mikromobilnost i mogućnosti za njegovo unapređenje.

Fokus naše brošure bio bi na primeni “humanog inžinjeringa” koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem prostora treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže naših gradova i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.

Više o prednostima zone 30 pročitajte na sledećem linku, a o zonama usporenog saobraćaja na sledećem.

Ovakav  pogled na urbanističko planiranje fokusira se na ponovno povezivanje grada i njegovih stanovnika, a ne na razdvajanje i izolaciju koja se dogodila favorizovanjem  motornog  saobraćaja.

Da bi se ostvario koncept "Održivi gradovi i zajednice" neophodno je kreiranje nacionalne politike koja će podsticati i omogućiti da se lokalne samouprave kreću prema održivoj urbanoj mobilnosti. Što je i glavni cilj naše brošure.

Danas većina gradova u Evropi radi na implementiranju planova održive urbane mobilnosti kojima se destimuliše motorni saobraćaj dok se prednost daje i radi na unapređenju alternativnih vidova mobilnosti.

Alternativni vidovi mobilnosti tradicionalno uključuju pešačenje, biciklizam i javni prevoz ali ne i mikromobilnost. Našom brošurom želimo da proširimo definiciju alternativne mobilnost i da uključimo opciju održive mikromobilnosti.

Da bi se iskoristile prednosti koje mikromobilnost nosi sa sobom potrebno je da kreatori sistema kako na državnom tako i na lokalnom novou stvore okruženje pogodno za investicije i primenu dobre prakse koje idu u korist gradu i njegovim građanima. Razvojem mikromobilnosti mogu se stvoriti uslovi da gradovi postigu svoje klimatske ciljeve, da se prostor vrati građanima i da poboljša njihov kvalitet život.

Ovo je svakako jako dug put koji počinje snagom argumenata, kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke. Takođe smo svesni da je ta promena neminovna, jer u suprotnom će nam kompletan javni prostor biti zauzet automobilima, što parkiranim, što njima namenjenom infrastrukturom. Trebalo bi svako samo da pogleda ulicu u kojoj živi i videće koji je odnos javnog prostora namenjen motornom saobraćaju a koji ostalim učesnicima u saobraćaju.

U širenju ovih poruka pre svega, onda i u studijama izvodnjivosti, mogućim i optimalnim rešenjima, snagama, slabostima, mogućnostim, pretnjama, kao i u izvođenju samih rešenja i prezentovanju širokom auditorijumu, na putu do održivih gradova i zajednica u velikoj meri mogu da pomognu informacione tehnologije.  Nameće se GIS kao neophodan alat iz te kategorije. Geografski informacioni sistemi mogu veoma efikasno da posluže kao nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi projektovanja saobraćajnica, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, međusobno i sa građanima. Trebalo bi daleko više pažnje posvetiti takvim alatima, a ključno je da se ne možemo osloniti samo na alat, nego i na majstora koji ga koristi.

Izdavač brošure je udruženje Sigurne staze (sigurnestaze.com) dok će se kao autori potpisati Filip Živković, dipl. inž. saobraćaja i Igor Velić, master inž. saobraćaja.

Na ovo treba gledati kao početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora.

Literatura

1. Micromobility and active travel in the UK, Policy Forum of the London Cycling Campaign, march 2020.
2. Safe Micromobility, International Transport Forum, 2020